Da li su srčane aritmije alarm za uzbunu?

Srčane aritmije predstavljaju poremećaje srčanog ritma i javljaju se vrlo često. Najčešće su bezopasne, mada mogu ukazivati i na neko srčano oboljenje.

Sam pojam aritmija znači nepravilan ritam odnosno broj otkucaja srca. To ne znači da srce kuca prebrzo ili presporo, već znači da kuca nepravilno. Većina aritmija se javlja kod osoba koje nemaju oboljenje srca.

Zašto dolazi do pojave srčane aritmije?

Postoje tipovi aritmije koji se javljaju kod potpuno zdravog srca, odnosno onda kada se poremeti deo provodnih puteva koji izazivaju ubrzane impulse. To može biti posledica stresa, alkohola, nikotina kao i posledica medikamenata za kašalj. Pored toga razlozi za srčane aritmije mogu biti i neki lekovi kao i poremećaj u radu štitne žlezde.

Pogledajte još: Kako stabilizovati krvni pritisak

Preskakanje u radu srca se često javlja kod potpuno zdravih osoba i smatra se da većina ljudi tokom dana ima bar jedan preskok u radu srca. Uglavnom to prođe nezapaženo, mada se može osetiti ukoliko je osoba u stanju mirovanja.

Postoje različiti tipovi aritmija i dok neke mogu da budu potpuno bezopasne ima i onih koje mogu da dovedu do iznenadne smrti. Pored toga srčane aritmije mogu biti privremene i postojane, ali u svakom slučaju lekar je taj koji će utvrditi o kom tipu aritmije se radi.

Prema statističkim podacima, srčane aritmije su češće kod starijih osoba a ozbiljniji tip aritmija se javlja nakon 60. godine.

Koji su simptomi srčane aritmije?

Najčešći simptomi aritmije su osećaj preskakanja ili lupanja srca, bol u grudnom košu, otežano disanje, nesvestica kao i pad pritiska. Neke aritmije mogu biti bez simptoma a otkrivaju se prilikom pregleda. Ukoliko postoji aritmija neophodno je uraditi određene dijagnostičke procedure kako bi se pronašao uzrok nastanka.

Kako se dijagnostikuju aritmije?

Aritmije su ponekad vrlo teške za dijagnostikovanje. Ovo se posebno odnosi na one koje se javljaju povremeno i traju kratko. Osnovna procedura podrazumeva EKG (elektrokardiogram) koji meri električnu aktivnost srca u roku od nekoliko sekundi. Mada, ukoliko se aritmija ne javi u toku snimanja ili ako nje kratkotrajna može se desiti da je EKG ne detektuje.

Pogledajte još: Insulinska rezistencija – kako se izboriti

Po preporuci lekara, možete nositi Holter aparat koji snima rad srca tokom 24 sata ili duže. Za dijagnostikovanje aritmije su ponekad potrebne i biohemijske analize krvi kao i ultrazvučni pregled srca. Nakon toga će lekar proceniti da li su potrebna dodatna ispitivanja ili ne.

Što se tiče lečenja aritmije tretmani su različiti. Dok neki ljudi sa aritmijom nemaju potrebu za lečenjem, neki po preporuci lekara koriste odgovarajuću terapiju, mada ima i onih kod kojih se problem može rešiti isključivo operativnim zahvatom.

Kako živeti sa srčanom aritmijom?

Najbolji odgovor na ovo pitanje će vam dati lekar u zavisnosti od tipa aritmije. Mada, prema istraživanju koje je rađeno, osobe sa bezopasnim aritmijama nemaju potrebu za lekovima. Za razliku od njih, oni sa ozbiljnim aritmijama mogu da vode potpuno normalan život u skladu sa preporukama lekara i odgovarajućom terapijom.

Ako vam je već dijagnostikovana aritmija moraćete da se okrenete zdravom načinu života i da dodatno vodite računa o svom zdravlju. Ukoliko osećate nestabilnost i nesvesticu nemojte na nju gledati kao na prolaznu tegobu. U takvim situacijama nemojte da se krećete ili još gore da upravljate vozilom. Obavezno izvestite lekara o novonastalim promenama.

U dogovoru sa lekarom možete koristiti određene suplemente. Likopen suplement, odobren  od Ministarstva zdravlja Republike Srbije, pored svih benefita se pokazao kao izuzetno dobar jer čuva krvne sudove i srce.

Suplement Kordiceps je izuzetno značajan kao dodatak ishrani, jer reguliše krvni pritisak, otklanja osećaj umora i doprinosi povećanju energije. Ovaj fantastičan suplement se sastoji od 5 prirodnih veoma lekovitih sastojaka (kordiceps gljiva, reiši gljiva, žen-šen, gulan i đumbir) što ga čini jedinstvenim na našem tržištu.

Zdrav način života podrazumeva  zdravu i pravilnu ishranu. Potrebno je da konzumirate što više voća i povrća, ribu, belo meso, orašaste plodove i mahunarke.

Ne smete zanemariti fizičku aktivnost. Svakodnevna šetnja će poboljšati rad vašeg srca i uopšte zdravlje celog organizma. Osim toga, relaksacijom u prirodi se smanjuje stres. Obavezno regulišite nivo holesterola, krvni pritisak i šećer u krvi i izbegavajte supstance koje stimulišu rad srca kao što su alkohol i kofein.

I što je veoma bitno, gledajte na život sa vedrije strane. Optimističan pogled na svet nas oslobađa stresa a znamo da je stres okidač za mnoge bolesti.