Starenje je postepeni biološki proces, koji zapravo započinje u ranoj odrasloj dobi. Vremenom kako godine prolaze, telesne funkcije se smanjuju što dovodi do većeg rizika za razvoj bolesti. Neke hronične bolesti se javljaju sa starenjem. Mada korigovanjem životnih navika i redovnim kontrolnim pregledima moguće ih je donekle sprečiti ili bar usporiti njihovo napredovanje.
Pod pojmom hroničnih bolesti se podrazumevaju određene promene u organizmu koje su nastale posredstvom spoljašnjih, unutrašnjih ili genetskih faktora. Njihovo trajanje podrazumeva duži vremenski period od nekoliko meseci pa čak i godina.
Specifično za hronične bolesti je da se ne mogu izlečiti, ali se pomoću adekvatne terapije i menjanjem životnih navika mogu se ublažiti a njihovo napredovanje se može sprečiti.
Osnovne stavke na koje lekari redovno ukazuju su zdrav režim ishrane i fizička aktivnost. Preporuke se takođe odnose na izbegavanje cigareta, alkohola i narkotika koji mogu doprineti da bolest uznapreduje i izazove i druge komplikacije.
Pogledajte još: Kako izlečiti insulinsku rezistenciju
Ukoliko se ne otkrije na vreme hronična bolest može da postane ozbiljna pretnja. Čak i najmanja povreda ili prelom u trećem životnom dobu mogu postati vrlo ozbiljne ukoliko se na vreme ne pristupi odgovorno prema zdravlju.
U najčešća hronična oboljenja koja se javljaju s procesom starenja su na prvom mestu kardiovaskularne bolesti, a potom reumatoidni artritis, osteoporoza, i bolesti pluća, dijabetes i druge.
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju grupu oboljenja koja se odnose na oštećenje srca i krvnih sudova. Dolazi do poremećaja prilikom snabdevanja krvi gotovo svih organa u organizmu. Težina bolesti zavisi od stepena oštećenja tj. poremećaja krvotoka.
Pogledajte još: Svakodnevno šetanje za zdravo srce
Kardiovaskularne bolesti predstavljaju jedan od vodećih uzroka smrti kod starije populacije. Najčešći saveti lekara se odnose na smanjenje faktora rizika pri čemu se akcenat stavlja na zdravu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
Reumatoidni artiritis predstavlja oboljenje koje započinje još u mladosti. Bolest najpre zahvata zglobove, mada se može odraziti i na unutrašnje organe.
Nisu pošteđeni koža, kao ni nervni sistem. Prema statističkim podacima žene su sklonije ovom oboljenju, a faktori rizika su najčešće bakterije u obolelim desnima, genetske predispozicije i stres.
Osteoporoza je bolest kostiju koja se manifestuje progresivnim gubitkom koštane mase, njenim sporim obnavljanjem što dovodi do oštećenja strukture kostiju. Kosti postaju šuplje, krhke i sklone prelomima.
U početnim fazama nema izrazitih simptoma bolesti. Simptomi se javljaju kada je bolest već nastupila. Tokom vremena kada bolest uznapreduje dolazi do jakih i oštrih bolova u zglobovima, kostima i mišićima.
Dijabetes se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica degenerativnih promena u organizmu. Poslednjih godina i mlađa populacija je sve češće izložena ovom oboljenju usled nezdravog načina života.
Bolesti pluća se najčešće vezuju za starenje, ali to ne mora da bude pravilo. Uzroci su različiti, mada se prvenstveno misli na nezdrav način života, kao i na genetske predispozicije. Plućne bolesti koje se najčešće vezuju za starenje su rak pluća, plućna hipertenzija, kao i hronični bronhitis.
Pogledajte još: Kako popraviti kratkovidost
Kako biste poštedeli sebe bolesti koje starenje nosi sa sobom važno je da blagovremeno preduzmete ključne korake. Zdrave životne navike i redovna fizička aktivnost su preduslov za dobro zdravlje.
Ovo ćete najbolje izvesti promenom režima ishrane, uvođenjem redovne fizičke aktivnosti kao i dodatnim suplementima koji pozitivno utiču na zdravlje celokupnog organizma. Jedan od suplemenata koji se koristi kao dodatak ishrani je svakako Kordiceps 5+.
Odobren od Ministarstva zdravlja Republike Srbije ima široku primenu i nudi niz benefita za naš organizam. Pored toga što doprinosi jačanju imunološkog sistema i regeneriše mišiće, ovaj suplement je idealan za regulaciju nivoa šećera u krvi kao i regulaciju krvnog pritiska.
Ubrzava oporavak nakon preležanih bolesti, dovodi do povećanja energije i uspešno eliminiše hronični umor, stres i depresivna stanja.
Fizička aktivnost je neophodna za zdravlje celokupnog organizma. Pored toga što čuva mentalno i fizičko zdravlje, poboljšava kvalitet života. Redovna fizička aktivnost jača kosti i mišiće, štiti nas od većine hroničnih bolesti, održava psihičke sposobnosti tela i pomaže u jačanju samopouzdanja.
Takođe doprinosi kontroli stresa i depresije. Vežbanjem povećavamo koncentraciju serotonina i adrenalina koji smanjuju depresiju i poboljšavaju zdravlje celokupnog organizma.
Iako starenje sa sobom nosi niz promena i mogućih zdravstvenih tegoba moguće ih je sprečiti ukoliko na vreme shvatimo da nam je zdravlje prioritet. Nažalost, mnogi od nas postanu svesni zdravlja tek kada ga izgube. Ne dozvolite da se to desi i vama.