Anksioznost kao bolest savremenog doba

Ukoliko često brinete bez ikakve potrebe ili imate osjećaj nespokoja i nemira verovatno je u pitanju anksioznost. Vrlo često pored pomenutih simptoma moguće su i fizičke tegobe poput ubrzanog rada srca, drhtavice, malaksalosti i vrtoglavice.

Anksioznost je u zadnje vreme sve više prisutna kod oba pola bez obzira na uzrast. Anksiozne osobe na prvi pogled deluju kao hrabre i jake, ali  one su u suštini veoma krhke. Neprestano žive u strahu da će se nešto loše desiti, ali vrlo uspešno to prikrivaju ne želeći da ih okolina okarekteriše kao slabiće. Pre nego što potražite pomoć stručnjaka, važno je da se suočite sa situacijom i pomognete sami sebi.  

Obavezno budite fizički aktivni

Kada su bezvoljni i kada žive u grču, kada ih obuzme anksiozni napad najmanje od svega ljudi su raspoloženi za bilo koji vid fizičke aktivnosti. Međutim, to je momenat kada morate nadjačati sebe i obavezno biti u pokretu, odnosno aktivirati se. 

Pogledajte još: Šta je burnout sindrom?

Dovoljno je da šetate, jer šetnjom se podstiče oslobađanje endorfina, odnosno hemijskih jedinjenja koja su zadužena za dobro raspoloženja.

Pravilnim disanjem držite anksioznost pod kontrolom

Pravilno disanje je od presudnog značaja u momentima kada imate anksiozni napad. Disanje jeste refleksna radnja, ali činjenica je da mnogi od nas dišu nepravilno. Najčešće dišemo plitko i kratko.  

Naučite pravilno i kontrolisano da dišete. Udahnite polako kroz nos brojeći do pet. Malo zadržite dah, a potom izdišite polako kroz usta. Dovoljno je da ovaj postupak ponovite nekoliko puta kako biste se smirili. Što češće vežbate pravilno disanje, to ćete pre olakšati sebi.

Neretko se dešava da tokom anksioznog napada dođe do grčenja mišića u grlu, ali kada naučite pravilno i kontrolisano da dišete uspećete u potpunosti da se oslobodite grča i napetosti.

Ne razmišljajte o budućnosti

Osobe koje imaju problem sa anksioznim napadima sklone su  preterano da razmišljaju o budućnosti. Te misli su najčešće negativne i zastrašujuće. Mada razmišljajući o nečemu što će se možda desiti, nisu u stanju realno da sagledaju sadašnjost i da joj se prilagode. S toga je od presudne važnosti da nauče da se fokusiraju na sadašnjost i da funkcionišu sada i ovde.

Anksioznost nestaje kada se suočite sa strahovima

Najčešća greška koju prave anksiozne osobe je ta što se neprestano bore sa strahovima. To je bitka koja je unapred izgubljena i koja će vas dodatno onesposobiti. Ne zaboravite da sve čemu se opirete i od čega bežite uvek vas stiže. 

Pogledajte još: Kako smršati brzo i efikasnona prirodan način

Što veći otpor pružate, anksioznost sve više raste. Umesto da se borite sa strahovima, suočite se sa njima. U situacijama kada osetite podrhtavanje mišića, izmicanje tla, lupanje srca ili „knedlu u grlu“ naterajte sebe da ostanete pribrani. Bez obzira na strah, ništa loše vam se neće desiti.

Dovoljno je samo jednom se suočiti sa strahom kako biste iz te borbe izašli kao pobednik.  Istovremeno, vaše samopouzdanje će rasti, a strah će jenjavati dok ne iščezne sasvim.

Ne ustručavajte se da potražite stručnu pomoć

Ukoliko već sami ne možete da se izborite sa postojećim problemom, nemojte se ustručavati da potražite stručnu pomoć. Takođe, kao dodatak ishrani možete koristiti neki od proverenih suplemenata. 

Suplement Kordiceps je odobren od Ministarstva zdravlja Republike Srbije i pokazao se između ostalog kao idealan kada su u pitanju stres i depresija. Pored toga, Kordiceps je idealan za smanjenje nervoze, uznemirenosti kao i za ublažavanje nesanice.

Sastoji se od 2 lekovite gljive i 3 biljke (kordiceps i reiši gljiva, gulan, đumbir i žen-šen) od kojih svaka ima izuzetne benefite na ceo organizam. Nakon uzimanja ovog preparata, promene su vrlo brzo vidljive tako da ćete odmah osetiti poboljšanje raspoloženja i priliv energije.

Da li je anksioznost zaista bolest savremenog doba?

Za anksioznost se opravdano smatra da je bolest savremenog doba. S obzirom na današnji način života to je sasvim razumljivo. Simptomi anksioznosti su nešto što je svako od nas nekada doživeo bilo u manjoj ili većoj meri.

Takođe, ne smete gledati na anksioznost kao na uvod u neku psihičku bolest, jer ona to nije. Isključivo od vas zavisi da li ćete na vreme reagovati i suočiti se već sa prvim simptomima ili ćete dozvoliti da anksioznost uzme primat nad vama. 

Ne zaboravite da vaš um može da vam bude saradnik i najbolji prijatelj. Takođe, može da vam bude i najveći neprijatelj. Odluku o tome donosite isključivo vi.