Ukoliko se bavite sportom sigurno je da vas zanima i ishrana zahvaljujući kojoj ćete sačuvati zdravlje a pri tom postići svoj maksimum u sportu. Svaki profesionalni sportista ima svog nutricionistu koji ga savetuje o rasporedu obroka u skladu sa treninzima, optimalnom unosu kalorija i pogodnim i nepogodnim namirnicama.
Zato se sportisti, kada govore o svojim uspesima, osvrću na zdravu ishranu. Naravno, to ne znači da je bezglutenska ili veganska hrana idealna za svakog, ali sigurno je da svako može da pronađe odgovarajuću hranu kako bi zadovoljio organizam usled velikih fizičkih napora.
Osim treniranja, do zdravog načina života se dolazi i adekvatnom ishranom koja je pogodna za vaš organizam. Kako će izgledati ishrana za sportiste zavisi od više parametara, pre svega od vrste sporta kojim se osoba bavi, ličnih karakteristika i ciljeva koje želi da postigne. Drastično se razlikuje ishrana za profesionalne sportiste koji se bore u teškim kategorijama i ishrana za one druge koji se rekreativno bave sportom.
Pogledajte još: Kako pobediti prolećni umor?
Glavni cilj konzumacije hrane je snabdevanje tela energijom. Međutim, nije svaka namirnica dobar izvor energije. Postoje pravila koja primenjuju ne samo profesionalni sportisti već i rekreativci. To podrazumeva da više od 55% unetih kalorija u toku dana treba da budu ugljeni hidrati, malo manje od 30% masti i do 15% proteini. Sportisti koji treniraju duže od sta vremena u toku dana, mogu povećati unos ugljenih hidrata na 70%. Ugljeni hidrati se kroz vežbanje pretvaraju u glukozu, koja se transformiše u glikogen i dalje taloži u jetri i mišićima, što predstavlja glavni izvor energije organizma.
Rafinisana hrana kao što su beli hleb, peciva, slatkiši i grickalice nisu preporučljivi. Važan je i glikemijski indeks namirnica. Sva hrana sa glikemijskim indeksom preko 70 daje dobru energiju, ali kratkoročno. Nutricionisti savetuju da se ne konzumira tokom treninga.
Kada je reč o ishrani sportista, raspored obroka je izuzetno važan. On mora da bude u skladu sa treninzima. Važni su ustaljeni termini obroka kao i dovoljan unos tečnosti, što podrazumeva minimalno 2 litra. Ne postoji jedinstven plan ishrane, jer je svako individua za sebe. Faktori koji utiču na ishranu su pol, vrsta sporta, obim treninga, starost, alergije, sklonost ka određenoj vrsti hrane itd.
Pogledajte još: Da li su srčane aritmije alarm za uzbunu?
Važno je da obroci budu količinski umereni i laki za varenje. Trebalo bi jesti tri sata pre početka fizičke aktivnosti, a vodu piti pre, u toku i posle vežbanja. Prednost treba dati manjim ugljenohidratnim obrocima, između kojih razmak ne treba da bude veći od tri sata.
Obroci treba da budu lagani, bazirani na kuvanoj hrani kao i na svežem voću i povrću. Pravilna ishrana za sportiste podrazumeva kvalitetan doručak i ručak i laganu večeru, uz doziranu fizičku aktivnost.
Za zdrav doručak možete uzeti ječam sa lešnicima, bademima, jabukama i pomorandžama.
Za ručak je poželjno jesti ribu sa salatom začinjenom maslinovim uljem i sokom od limuna. Večera treba da bude lagana, tako da dinstano pileće i ćureće meso dolaze u obzir. Naravno, važno je da ishrana bude raznovrsna i kvalitetna a sami u skladu sa svojim afinitetima možete pripremati sveže i ukusne obroke.
Unos suplemenata je takođe važan, jer njihovim pravilnim odabirom, organizam će se vrlo brzo oporaviti nakon napornog treninga. Kordiceps 5+ je preparat koji vraća izgubljenu energiju i oporavlja telo. Rado ga koriste profesionalni sportisti znajući za sve njegove blagodeti. Ovaj sjajan suplement doprinosi bržoj regeneraciji mišića, oslobađa vas umora i izuzetno je dobar za povećanje izdržljivosti prilikom bavljenja sportom.
Bez obzira da li se bavite sportom rekreativno ili profesionalno, održavanje normalne telesne težine je od velikog značaja.
Višak kilograma, ne samo što opterećuje srce, već i slabi mišiće, zglobove i kosti, uzrokujući njihovu degeneraciju. To je dovoljan razlog da se pozabavite načinom ishrane, uključite suplemente i kontaktirate nutricionistu.