Benigna hiperplazija prostate – Simptomi i lečenje

Benigna hiperplazija prostate, poznata i kao uvećana prostata, je stanje koje se često javlja kod muškaraca starijih od 50 godina. Kako prostata raste, može pritisnuti uretru i izazvati razne simptome urinarnog trakta, uključujući često mokrenje, otežano mokrenje i osećaj nepotpunog pražnjenja bešike.

Iako benigna hiperplazija prostate nije rak, simptomi mogu značajno uticati na kvalitet života. Srećom, postoji niz efikasnih tretmana koji mogu olakšati simptome i poboljšati život. U ovom tekstu ćemo detaljnije istražiti simptome benigna hiperplazija prostate i opcije za njeno lečenje.

Razumevanje Benigne hiperplazije prostate

Benigna hiperplazija prostate (BHP) je medicinski izraz koji opisuje povećanje veličine prostate, što je normalan deo starenja kod muškaraca. Prostata je mala žlezda koja proizvodi semenu tečnost, koja hrani i transportuje spermatozoide. Nalazi se ispod mokraćne bešike i okružuje uretru, kanal koji odvodi urin iz bešike.

Kako muškarci stare, prostata može početi da raste. Iako se ovaj rast obično počinje oko 25. godine, većina muškaraca neće primetiti simptome sve do srednjih ili kasnijih godina. Kada prostata postane dovoljno velika, može pritisnuti uretru i otežati mokrenje.

Važno je napomenuti da BHP nije rak i ne povećava rizik od raka prostate. Međutim, simptomi mogu biti slični onima kod raka prostate, tako da je važno da se obratite lekaru ako imate bilo kakve promene u mokraćnom traktu.

Uobičajeni simptomi Benigne hiperplazije prostate

Simptomi Benigne hiperplazije prostate (BHP) mogu varirati od blagih do ozbiljnih, a često se pogoršavaju tokom vremena. Uobičajeni simptomi uključuju:

• Često mokrenje: Ovo je obično najraniji znak BHP-a. Muškarci primećuju da moraju da uriniraju češće, posebno noću.
• Otežano mokrenje: Muškarci sa BHP-om mogu imati poteškoća s početkom mokrenja ili održavanjem konstantnog toka urina.
• Osećaj nepotpunog pražnjenja bešike: Nakon mokrenja, može postojati osećaj da bešika nije potpuno ispražnjena.
• Slab mlaz urina: Mlaz urina može biti slabiji nego što je bio pre.
• Potreba za naprezanjem prilikom mokrenja: Neki muškarci moraju se napregnuti kako bi započeli mokrenje.
• Nezgode s inkontinencijom: U nekim slučajevima, BHP može dovesti do nekontrolisanog curenja urina.

Ako primetite bilo koji od ovih simptoma, važno je da se obratite svom lekaru. Iako su ovi simptomi obično rezultat BHP-a, oni mogu takođe biti simptomi drugih, ozbiljnijih stanja, uključujući rak prostate. Simptomi BHP-a mogu takođe uzrokovati komplikacije, poput urinarnih infekcija i oštećenja bubrega, stoga je važno da se obratite svom lekaru ako primetite promene u mokraćnom traktu.

Kako se dijagnosticira Benigna hiperplazija prostate

Dijagnoza Benigne hiperplazije prostate (BHP) obično uključuje niz testova koje lekar može koristiti da proceni veličinu prostate i utvrdi koliko su simptomi ozbiljni. Evo nekih od testova koji se mogu koristiti:

• Fizički pregled: Lekar može izvršiti digitalni rektalni pregled (DRP) kako bi osetio veličinu prostate.
• Upitnik o simptomima: Lekar može tražiti da popunite upitnik o simptomima koji može pomoći u proceni ozbiljnosti simptoma.
• Analiza urina: Test urina može pomoći u isključivanju drugih uzroka simptoma, poput infekcija urinarnog trakta.
• Test krvi: Lekar vam može reći da uradite test krvi za prostatu-specifični antigen (PSA). Iako se ovaj test često koristi za otkrivanje raka prostate, visoki nivoi PSA takođe mogu biti znak BHP-a.
• Ultrazvuk: Ultrazvuk ili drugi vidovi snimanja mogu se koristiti za vizualizaciju prostate i okolnih struktura.
• Cistoskopija: U nekim slučajevima, lekar može preporučiti cistoskopiju, koja uključuje umetanje tanke cevi opremljene kamerom kroz uretru do bešike, omogućavajući lekaru da pogleda unutrašnjost uretre i bešike.

Na osnovu ovih testova, lekar može dijagnosticirati BHP i predložiti odgovarajući plan lečenja.

Opcije lečenja za Benignu hiperplaziju prostate

Lečenje Benigne hiperplazije prostate (BHP) zavisi od težine simptoma i kako oni utiču na kvalitet života pacijenta. Evo nekoliko mogućih opcija lečenja:

• Čekanje i praćenje: Ako su simptomi blagi i ne utiču značajno na svakodnevni život, lekar može predložiti period čekanja i praćenja. Ovo uključuje redovne preglede kako bi se proverilo da li se stanje pogoršava.
• Promene u načinu života: Izbori u načinu života, poput ograničavanja unosa tečnosti uveče, izbegavanja kofeina i alkohola, i redovne fizičke aktivnosti, mogu pomoći u ublažavanju simptoma.
• Lekovi: Postoje različiti lekovi koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma BHP-a. Alfa-blokatori mogu pomoći u opuštanju mišića prostate i bešike, dok inhibitori 5-alfa-reduktaze mogu usporiti rast prostate smanjenjem nivoa određenog hormona.
• Operacija: U težim slučajevima, može biti potrebna operacija koja će ukloniti deo prostate. Postoje različite hirurške tehnike, uključujući transuretralnu resekciju prostate (TURP) i otvorenu prostatektomiju.

Prevencija Benigne hiperplazije prostate: Da li je moguće?

Iako ne postoji siguran način za sprečavanje Benigne hiperplazije prostate (BHP), postoje neke strategije koje mogu pomoći u smanjenju rizika ili usporavanju njenog napredovanja. Evo nekoliko saveta:

• Zdrava ishrana: Istraživanja su pokazala da muškarci koji jedu puno voća i povrća, posebno hrane bogate, sastojkom koji se zove likopen, poput paradajza, imaju manji rizik od BHP. Izbegavanje prekomerne količine crvenog mesa takođe može biti korisno.
• Održavanje zdrave telesne težine: Prekomerna težina može povećati rizik od BHP, pa je važno održavati zdravu telesnu težinu kroz uravnoteženu ishranu i redovnu fizičku aktivnost.
• Redovna fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost može pomoći u održavanju zdrave prostate. Istraživanja su pokazala da muškarci koji su fizički aktivni imaju manji rizik od BHP.
• Umeren unos alkohola: Prekomerna konzumacija alkohola može povećati rizik od BHP, stoga je važno konzumirati alkohol umereno.
• Redovni medicinski pregledi: Redovni medicinski pregledi mogu pomoći u ranom otkrivanju BHP. Ako imate više od 50 godina, razgovarajte sa svojim lekarom o tome kada bi trebalo da počnete sa redovnim pregledima prostate.

Iako ove strategije ne mogu garantovati prevenciju BHP-a, mogu pomoći u smanjenju rizika i olakšavanju simptoma ako se BHP razvije. Uvek je najbolje razgovarati sa svojim lekarom o svim pitanjima u vezi sa prostatom ili mokraćnim traktom.