Visok donji krvni pritisak – Simptomi, uzroci i lečenje

Visok donji krvni pritisak, poznat kao dijastolna hipertenzija, predstavlja značajan zdravstveni problem koji često ostaje neotkriven i nedovoljno razumljiv. Dijastolni pritisak odnosi se na pritisak u krvnim sudovima kada srce miruje između kontrakcija. Iako se većina pažnje obično usmerava na visok gornji krvni pritisak (sistolni), povišeni donji krvni pritisak takođe može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, poput srčanih bolesti i moždanog udara.

U ovom članku, istražićemo simptome, uzroke i mogućnosti lečenja visokog donjeg krvnog pritiska. Želimo da vam pružimo korisne informacije koje će vam pomoći da bolje razumete ovo stanje i preduzmete neophodne korake kako biste ga efikasno kontrolisali ili sprečili.

Visok donji pritisak – simptomi

Dijastolna hipertenzija može se manifestovati kroz različite simptome. U nekim slučajevima, osobe sa niskim donjim krvnim pritiskom neće imati nikakvih simptoma, dok će drugi možda iskusiti sledeće:

• Vrtoglavica ili nesvestica: Ovo su česti simptomi dijastolne himertenzije, posebno pri naglom ustajanju ili promeni položaja tela.
• Slabost: Osećaj slabosti ili umora može biti povezan sa nedovoljnom cirkulacijom krvi u telu usled niskog donjeg krvnog pritiska.
• Bledilo: Koža može postati bleda zbog smanjenog protoka krvi.
• Zamagljen vid: Nizak donji krvni pritisak može uticati na protok krvi u očima, što može dovesti do zamagljenog vida.
• Mučnina: Osećaj mučnine može biti povezan sa niskim krvnim pritiskom, naročito ako je praćen vrtoglavicom.
• Brzo, plitko disanje: U nekim slučajevima, dijastolna hipertenzija može izazvati ubrzano i plitko disanje.
• Hladan znoj: Osobe sa niskim donjim krvnim pritiskom mogu iskusiti hladan znoj, posebno u stresnim situacijama ili tokom fizičkog napora.

Važno je napomenuti da dijastolna hipertenzija nije uvek razlog za zabrinutost. Kod nekih ljudi, nizak krvni pritisak može biti normalan i ne izaziva nikakve simptome ili zdravstvene probleme. Međutim, ako redovno imate simptome dijastolne hipertenzije, obratite se svom lekaru kako biste utvrdili uzrok i preduzeli odgovarajuće mere lečenja.

Visok donji pritisak uzroci

Dijastolna hipertenzija može imati različite uzroke, koji se mogu kategorisati kao primarni ili sekundarni.

Primarni uzroci:

• Genetika: Nasledni faktori mogu uticati na nivo krvnog pritiska. Ako su članovi vaše porodice imali nizak donji krvni pritisak, postoji velika verovatnća da ćete i vi imati slične simptome.
• Starost: Starije osobe mogu biti podložnije dijastolnoj hipertenziji, posebno u odnosu na ortostatsku hipotenziju, koja je povezana sa naglom promenom položaja tela.

Sekundarni uzroci:

• Dehidracija: Nedostatak tečnosti u telu može dovesti do smanjenja krvnog volumena i niskog donjeg krvnog pritiska.
• Gubitak krvi: Ozbiljan gubitak krvi usled povreda ili unutrašnjeg krvarenja može dovesti do dijastolne hipertenzije.
• Infekcije: Teške infekcije, poput sepse, mogu izazvati pad krvnog pritiska.
• Trudnoća: Krvni pritisak može opasti tokom trudnoće zbog povećanja krvnih sudova i promena u cirkulaciji.
• Srčani problemi: Problemi sa srcem, poput niskog srčanog udara, srčane insuficijencije ili aritmije, mogu izazvati nizak krvni pritisak.
• Endokrini poremećaji: Poremećaji štitaste žlezde, nadbubrežne žlezde ili hipofize mogu uticati na regulaciju krvnog pritiska.
• Lekovi: Neki lekovi, poput diuretika, beta-blokatora, antidepresiva i lekova za Parkinsonovu bolest, mogu sniziti krvni pritisak.
• Nutritivni nedostaci: Nedostatak vitamina B12, folata ili gvožđa može dovesti do anemije, koja može uzrokovati nizak krvni pritisak.
• Ortopedski uzroci: Ortopedski problemi kao što su kompresija kičmene moždine ili Parkinsonova bolest mogu dovesti do posturalne hipotenzije.

Ako osećate simptome niskog donjeg krvnog pritiska, važno je da se obratite svom lekaru kako bi se utvrdili uzroci i preduzele odgovarajuće mere.

Povišen donji pritisak – lečenje

Lečenje povišenog donjeg pritiska, poznatog kao dijastolna hipertenzija, uključuje kombinaciju promena u načinu života i, ako je potrebno, upotrebu lekova. Cilj lečenja je smanjiti krvni pritisak na bezbedne vrednosti kako bi se smanjio rizik od komplikacija poput srčanih bolesti i moždanog udara.

Promene u načinu života koje uključuju zdravu ishranu, fizičku aktivnost, redovno vežbanje, gubitak težine, prestanak pušenja, smanjenu konzumaciju alkohola I smanjenje stresa.

Ako promene u načinu života nisu dovoljne za snižavanje dijastolne hipertenzije, lekar može propisati lekove za istu. Neki od lekova koji se koriste za lečenje visokog donjeg krvnog pritiska uključuju diuretike, beta blokatore i druge.

Vaš lekar će odabrati najprikladniji tretman za vas na osnovu vaših individualnih potreba i medicinske istorije. U nekim slučajevima, možda će biti potrebno kombinovati više vrsta lekova kako bi se postigla optimalna kontrola krvnog pritiska. Redovne kontrole kod lekara su važne kako bi se pratila efikasnost lečenja i vršilo potrebno prilagođavanja terapije.

Povisen donji pritisak – alternativne metode lečenja

Alternativne metode lečenja povišenog donjeg krvnog pritiska, odnosno dijastolne hipertenzije, mogu se koristiti kao dopuna konvencionalnim tretmanima. Neki od tih pristupa uključuju:

• Promene u ishrani: Usvojite zdravu ishranu bogatu voćem, povrćem, integralnim žitaricama, nemasnim mlečnim proizvodima i nemasnim proteinima. Smanjite unos soli (natrijuma) kako biste pomogli u snižavanju krvnog pritiska.
• Kordiceps: Ovo je lek na prirodnoj bazi koji uspešno reguliše povišen donji pritisak.
• Fizička aktivnost: Redovna fizička aktivnost je od krucijalnog značaja kako biste snizili donji krvni pritisak i poboljšali zdravlje srca.
• Stres i opuštanje: Tehnike smanjenja stresa, poput meditacije, joge, tai chi-a, dubokog disanja i opuštajućih tehnika, mogu pomoći u snižavanju donjeg krvnog pritiska.
• Akupunktura: Iako su rezultati istraživanja o efikasnosti akupunkture u lečenju visokog donjeg krvnog pritiska mešoviti, neka istraživanja sugerišu da akupunktura može pomoći u snižavanju krvnog pritiska kod nekih pacijenata.
• Biljni lekovi i dodaci ishrani: Neki biljni lekovi, kao što su hibiskus, beli luk i omega-3 masne kiseline, mogu pomoći kod dijastolne hipertenzije. Međutim, pre upotrebe ovih proizvoda, konsultujte se sa svojim lekarom kako biste osigurali da su bezbedni i efikasni za vaše zdravstveno stanje.
• Biofeedback: Ova tehnika uključuje učenje kako da kontrolišete određene funkcije tela, poput krvnog pritiska, uz pomoć vizuelnih ili zvučnih signala. Biofeedback može pomoći u smanjenju stresa i snižavanju krvnog pritiska kod nekih pacijenata.