Šta je katarakta – Simptomi i lečenje

Katarakta je stanje oka koje se najčešće javlja kod starijih ljudi, ali može se pojaviti u bilo kojoj životnoj dobi. Karakteriše je zamućenje očnog sočiva, što dovodi do smanjenja vidne oštrine i percepcije boja. Ovaj poremećaj može značajno uticati na kvalitet života osobe, ograničavajući njenu sposobnost da obavlja svakodnevne aktivnosti poput čitanja, vožnje ili gledanja televizora.

Simptomi katarakte mogu biti suptilni i postepeno se pogoršavati tokom vremena. Srećom, katarakta se može efikasno lečiti hirurškim putem, što obično rezultira značajnim poboljšanjem vida.

Razumevanje Katarakte: Šta je katarakta?

Katarakta je zdravstveno stanje oka koje se karakteriše zamućenjem prirodnog sočiva unutar oka. Sočivo, koje se nalazi iza irisa (obojeni deo oka), radi tako da fokusira svetlost koja prolazi kroz oko i projektuje je na retinu. Kada je sočivo jasno, svetlost se lako prolazi i vid je oštar. Međutim, sa vremenom, sočivo može postati zamućeno ili neprozirno – to je katarakta.

Ova zamućenost može dovesti do zamagljenog vida, poteškoća sa vidom noću, preosetljivosti na svetlost, i/ili osoba može da vidi „halo“ efekta oko svetlih objekata. Katarakta može uticati na jedno ili oba oka, ali ne širi se s jednog oka na drugo.

Katarakta je česta kod starijih osoba, ali može se javiti i u mlađoj dobi. U nekim slučajevima, katarakta može biti prisutna od rođenja ili se može razviti kao rezultat povrede oka, određenih bolesti (kao što je dijabetes), ili čak nekih lekova. Bez obzira na uzrok, lečenje katarakte je obično vrlo efikasno i može dovesti do značajnog poboljšanja vida.

Uzroci nastanka katarakte

Katarakta nastaje kada proteini u oku počnu da se gomilaju na sočivu, čineći ga zamućenim. Ova promena može biti rezultat brojnih faktora. Evo nekoliko najčešćih uzroka:

• Starost: Katarakta je često povezana sa starenjem. Proteini u sočivu oka mogu se s vremenom raspadati, što dovodi do zamagljenja sočiva.
• Povreda oka: Bilo kakva povreda oka može podstaknuti promene u sočivu koje mogu dovesti do katarakte.
• Genetski faktori: Neki ljudi nasleđuju sklonost ka razvoju katarakte.
• Bolesti: Određene bolesti, poput dijabetesa, mogu povećati rizik od razvoja katarakte.
• Lekovi: Neki lekovi, kao što su kortikosteroidi, mogu također povećati rizik od katarakte.
• UV zračenje: Dugotrajno izlaganje ultraljubičastim zracima, kao što je sunčeva svetlost, može doprineti razvoju katarakte.
• Pušenje i alkohol: Pušenje i prekomerna konzumacija alkohola takođe mogu povećati rizik od razvoja katarakte.

Katarakta simptomi: Kako prepoznati prve znakove?

Simptomi katarakte se obično razvijaju postepeno i mogu biti suptilni na početku. Evo nekoliko uobičajenih simptoma koji ukazuju na mogućnost postojanja katarakte:

• Zamagljen vid: Ovo je često jedan od prvih simptoma katarakte. Osoba može primetiti da njen vid postaje zamagljen ili mutan, kao da gleda kroz prljavi prozor.
• Smanjena osetljivost na boje: Katarakta može uticati na percepciju boja. Boje mogu izgledati izbledelo ili manje svetlo nego inače.
• Problemi sa noćnim vidom: Osobe sa kataraktom često imaju poteškoće sa vidom po noći. To može uključiti zamućenje ili smanjenje vida u slabom svetlu.
• Osetljivost na svetlost: Katarakta može povećati osetljivost očiju na svetlost. To može uzrokovati bljeskove oko svetlih predmeta, posebno noću.
• Potreba za čestim promenama naočara ili kontaktnih sočiva: Ako se dioptrija često menja, to može biti znak razvoja katarakte.
• Dvostruki vid: U nekim slučajevima, katarakta može uzrokovati privremeni dvostruki vid u jednom oku.

Dijagnoza katarakte: Procesi i metode

Dijagnoza katarakte obično započinje detaljnim pregledom vida i očiju kod oftalmologa. Evo nekoliko metoda koje se često koriste za dijagnozu katarakte:

• Pregled vida: Oftalmolog će prvo sprovesti test vida da bi utvrdio koliko dobro možete videti na različitim udaljenostima.
• Pregled dubine oka: Ovaj pregled koristi specijalnu lampu koja osvetljava unutrašnjost oka, omogućavajući lekaru da vidi sočivo i druge strukture oka u detalje.
• Retinoskopija: Tokom ovog testa, lekar koristi uređaj zvan retinoskop da baci svetlost na vaše oko i posmatra refleksiju (ili „sjaj“) sa zadnjeg dela oka. Ako je sočivo zamućeno od katarakte, refleksija će biti mutna ili izobličena.

Kako se leci katarakta?

Kada se katarakta prvi put razvije, simptomi se često mogu kontrolisati pomoću jednostavnih promena kao što su nošenje naočara sa jačom dioptrijom ili korišćenje boljeg osvetljenja. Međutim, kako katarakta napreduje, moguće je da će biti potrebno lečenje. Evo nekoliko mogućnosti:

• Operacija: Operacija katarakte je najefikasniji način lečenja i obično se preporučuje kada katarakta počne značajno uticati na svakodnevni život. Tokom operacije, hirurg uklanja zamućeno sočivo i obično ga zamenjuje veštačkim sočivom.
• Lekovi: Iako lekovi ne mogu izlečiti kataraktu, oni mogu pomoći u kontroli simptoma u ranoj fazi. Na primer, kapi za oči koje šire (dilatiraju) zenicu mogu poboljšati vid u uslovima slabog osvetljenja.
• Promene u načinu života: Promene u načinu života, poput prestanka pušenja, održavanja zdrave težine i zaštite očiju od sunca, mogu pomoći u usporavanju progresije katarakte.
• Korektivne naočare ili kontaktna sočiva: Naočare ili kontaktna sočiva sa jačom dioptrijom mogu poboljšati vid kod osoba sa kataraktom.

Operacija katarakte: Šta očekivati?

Operacija katarakte je uobičajen i obično siguran postupak koji može značajno poboljšati vid. Evo šta možete očekivati:

• Pre-Operativni Pregledi: Pre operacije, oftalmolog će izvršiti niz preoperativnih pregleda kako bi odredio veličinu i oblik vašeg oka. Ovo pomaže u odabiru pravog veštačkog sočiva (poznatog kao intraokularno sočivo) koje će biti umetnuto tokom operacije.
• Dan Operacije: Operacija katarakte se obično izvodi pod lokalnom anestezijom i traje oko 30 minuta. Tokom operacije, hirurg pravi mali rez na prednjem delu oka, koristi ultrazvučnu sondu da razbije i ukloni zamućeno sočivo, a zatim umetne veštačko sočivo.
• Oporavak: Većina ljudi primeti poboljšanje vida unutar nekoliko dana nakon operacije. Međutim, potpuni oporavak može potrajati nekoliko nedelja. Lekar će vam prepisati kapi za oči da bi se smanjila upala i sprečila infekcija.
• Nakon Operacije: Nakon operacije, možda ćete morati da nosite zaštitne naočare dok spavate i izbegavate teške fizičke aktivnosti dok se vaše oko ne oporavi.
• Rezultati: Većina ljudi primeti značajno poboljšanje vida nakon operacije katarakte. Ali, u nekim slučajevima, može biti potrebno nošenje naočara za čitanje ili vožnju nakon operacije.

Prevencija katarakte: Koraci za očuvanje zdravlja očiju

Iako ne možete potpuno sprečiti razvoj katarakte, postoje koraci koje možete preduzeti da biste smanjili rizik i usporili njeno napredovanje. Evo nekih saveta za očuvanje zdravlja očiju:

• Zaštita od sunca: Dugotrajno izlaganje ultraljubičastim zracima može doprineti razvoju katarakte. Kada ste napolju, nosite naočare za sunce koje blokiraju UVA i UVB zrake i šešir sa širokim obodom. Likopen je takođe još jedna opcija. Ovo je lek na prirodnoj bazi koji pomaže vašem organizmu da se odbrani od štetnog UV zračenja, štiti vid i odlaže pojavu katarakte.
• Umeren unos alkohola: Prekomerna konzumacija alkohola može povećati rizik od razvoja katarakte. Pokušajte da ograničite unos alkohola na umerene nivoe.
• Balansirana ishrana: Ishrana bogata voćem i povrćem, koji su puni antioksidanata, može pomoći u zaštiti očiju.
• Redovni oftamološki pregledi: Redovnim pregledima očiju, oftalmolog može ranije otkriti znakove katarakte.
• Ograničenje upotrebe određenih lekova: Neki lekovi, poput kortikosteroida, mogu povećati rizik od katarakte. Ako morate da koristite ove lekove, razgovarajte sa svojim lekarom o mogućim rizicima.